Отаџбина

2

ПОСЛЕ БОМБАРДАН.А БЕОГРАДА

„неоспорно садржава испуњење неких досад неостваре» них права Србије, као и неке нове добптке." Сутра дан (25. Септ.) кнез је примио царски Ферман; Барикаде , које су биле подигнуте у одбрану према, граду, биле су порушене, војска (народна) распуштена. У земљи је повраћено редовно стање. Ватра је била угашена , алп је рана , коју је она оставила , дубоко задрла у одношаје између Србије и Порте. Кад сам отишао на Порту , да објавим како се кнез Михаил решио, да се (( не противи закључењима конФеренције", Али-паша примио ме је готово са неком демонстрацијом задовољства. Пружајући ми руку, <( сад, рече, можемо се руковати без скрупула." Од како се изроднла размирица, ово јс био други догађај, који је Порту пријатно изненадио. Као што јој је био неочекивано драг одзив, који је , одмах после бомбардања, њен комесар ВеФик еФендија нашао у Београду од стране владе српске, тако се сад успокојила повратком редовнога стања ствари — не с тога, што не би још и раније имала надања на повратак мира , но што ју је Булвер из Београда. у томе надању био пореметио. И вел. везир и министар спољних послова говорили су ми о некој новој ери, која у нашим одношајима од сада наступа , но они су се варали било то хотимице илн неотице; јер и ако је заиста бомбардање Београда донело (( нову" еру , она није била ера мира и поверења, као што су је министри турски желели, но је била ера и нове° — ладноћеизапетости. А закл^учења Канлишке конФеренције далеко од тога , да нађу лека против повратка, крвавих догађаја, оставила су, напротив, својим недовољним мерама квасац за нове заплете између Порте и Србије^ Кнез Михаил нпје ову озбиљност новог по шжаја ни крио Порти. У одговору своме на писмо, којим му је велики везир саопштио заклЈучења конФеренције, он их је {21. Септ.) пропратио приметбама, у којима се жалио :