Отаџбина

КЊИЖЕВНОСТ

62.7

Дакле не дате га на аоклон ; грозите се смрти његове, и мртав вас страх вата кад се она само аомене; и то је благо које се не даје ни за какво друго благо. * Дан за даном, месец за месецом, година за годином јури у неврат. Око чеда татинога и срца маминога, око овога највећега блага аинога, окреће се цео свет. «Расте чедо као ружица И мирише као душица.» И једнога дана рекне се: ајде сине, или ћери, да те отац води у школу ! И срећна мајка спрема своје слатко чедо , и испраћа га оној кући што се зове шкода, и ономе човеку што се зове учитељ. И отац води, и дете иде , али с неким дубоким страхом и зебњом; много му се живаца куни и грчи, а врло их се мало опружа и растеже ; по целоме телу више је ладноћено топлоте ; више чедо „зебе а , но што се радује. И право има. Овога часа нам је ово централно сунце постало месец. Не. сасвим погрешно. Овога часа нам је ово неоцењено благо постало ђцбре, које се одбаца од куће. Ух, не ! Та, мајка је опет мајка, а отац остаје опет отац ; но друга је мена која настаје сад. Кака ? Једна малецна мена, а та је, што је чедо доведено из раја у пакао; што је злато татино и мамино узето из укуснога сиротињскога или богаташкога мебла и свакако повољних хигијенских услова за пораст и за здравље, гга бачено у прашину ; гато је одузето од срца, па предато »ладноме" разуму ; што је одвојена од бриге, па доведено у небригу. Не чудите се ! Т. ј. чудите се, али слушајте! И дође нам човек до ове зграде што је зову школа, па се упропасти од нас ; она му је нешто страшно и необично. Уђе у њу; ух, још чуднија и грћа. Поседи у њој; ох, да паклена ли је ! ... Споља је често грђа од сваке друге куће — тако се и познаје које је школа, Изнутра је ово: трап с неколико рупа, или, ако ћете мало боље, мутвак, мрачњак с по којим отвором, на који улази по мало оне муке, што се, сирота, зове у овоме мраку светлост. А оздо је — ко би могао погодити шта ? Патос, цигле, земља ? Не, ни једно, но — блато и ирашина. А оно по зидовима, какав је оно диван намештај ? То је по која исцепана и масна карта, а повише њих по ћошковима дивотна грађевина паукова — паучина. А оно доле на патосу ? Учитељев астал и код н.ега једно средство за песму школску, што 40"