Отаџбина

БЕЗДУШНИЦИ

65

Деце отаде вриска. Хтедоше да беже. Бнло је доцкан. Зел.ов нх у два-три скока. стиже и као бесан скочи на малог Станисава. Дете иисну и — паде; а зељов га стаде клати као курјак јање!.. И док су жене из кућа на писку деце истрчале да виде шта је, — дотле је зељов свршио своје. Дете је лежало у блату, сво у крви ; а зел^ов је скакао око жена — као да им је бог зна какву услугу учинио. У тај мах долетп и Селена, мати несретног Станисава, па кад виде шта је зељов учинио од њеног детета, она писну као гуја, паде по детету, стаде га дрмати, викати, превртати и —страшно: дете је мртво!... Детиња јабучица под гушом беше прегрижена, десни обрашчић одваљен, трбушчић раздеран, лева ручица смрскана и два прста на десној руци одгрижена. Страшан призор. И деца и жене беху се скаменили. Само је зел>ов још једнако махао репом и умиљавао се. А несретна мати — шта је она радила?... Она је, као изван себе, укочено бленула у бледо и нагрђено лице свог мртвог сина. * Од прилике у ово исто доба седео је газда Симо Ћата за једним столом у ардији газда Вула Брбе. Био је нешто до капетана у Богатићу, па се вратио и узгред свратио у дућан газда Брбин. За столом је седео и газда Вуле. Пред Ћатом 1е стајало пиштољче црног вина и мала винска чашица. Ћата никад није хтео из другог срчета да пије. Он би имао обичај да рекне: „Дајде ми једно буре вина! и , и онда би му се донело његово пиштољче и његова чашица. То су већ знале све мачванске механџије. Газда Симо г 1\ата није пушио; али опет он није био човек без свог „ћеиФа" — он је бурмутисао. Имао је лепу црну бурмутицу од некакве црне смесе и с два лица. Озго на бурмутици беше као неко Фреско: ОТАЏБИНА VI, 21.