Отаџбина

4

ПОСЛЕ БОМБАРДАЉА БЕОГРАДА

жалосно некуство од скорашњих догађаја довољно је показало , како изредне намере царске владе могу бити осујећене , и колико се дела , која се не могу оправдати. могу догодити , а да се не казне љиховн виновници, ипти да се да накнада за њихове жртве." Ми ћемо у даљем току овпх записака показати, како су се заиста п развиле тегобе при извршпвању закључења Канлишких; како су из њих извирали све нови и нови заплети, који су водили радикалном решењу било путем крвавог судара, или мпрног споразумљења. Међутим је нскрснуо појав један, који, тек што је мир повраћен био, за мало што ннје нов сукоб изазвао. То није било ни у Соколу ни у Ужицу. Соко је био порушен, а његово мусломанско становништво исељено без великих тегоба; у Ужицу, напротив, бпло је н крвп, и ватре и жртава докле се до таког резултата дошло. Четири дана пошто је потписан протокол Канлишке конФеренције (27. Авг.) појавп се у Ужпиу велики пожар. Турци су пуцали с града н џамнја, а Срби су одговарали и пушкарали се с њима до мрака, и ако им је строг налог издат био, да се само на деФенсиви држе. Подозрење је иало на Турке, да су били изазивачи, јер су они и своје куће палили, а Србпма смотали да пожар гасе по свој прилици у намери, да као што сам ја Алипаши објашњавао, жртвују варош, коју им је предстојало оставити • но турскп миниетар није ми могао сакрити своју сумњу, да може ко своју сопствену кућу хтети да запали. Како је стигао глас у Београд о судару Ужичком, влада оправи тамо пуковнпка Жабарца да стане на пут даљем развитку непрпјатељства, а комесар турски Алибеј пошље са истим задатком ОФпцнра Ахмед-бега; но сутра дан већ је окружни начелник био успео, да се састане са Ужичким мудиром, који се обећао држати мир, што су и Срби, са своје стране, чннили. Мир је заиста