Отаџбина

10*

ИЗ ПОЗОРИШТА.

Ш

један пут, силом занесењачке љубави њеног драгана невина Вирђинија и Магдалена покајница. Маријона је најповољнији предмет за Француску драму и по томе, што се у н.ему могу унети у великом сразмеру љубав, саревњивост , беснило. хладнокрвност и величина душе. И Иго је у овој драми све ове аФекте надахнуо тако искључиво Француским духом, да се она с правом може назвати најнацијоналнијом Француском драмом, а то тим пре, што је и сама прича исцрпљена из народне историје. Али баш зато, карактери и страсти у овој драми имају врло мало опште човечанске природности. У 28-мој години, узвикнуо је многи ватрени песник са Игом : зашто не би могао још доћи такав песник, који ће бити Шекспиру оно, што је Наполеон Карлу великом ? Али у тим годинама (изузимајући јединог Лорда Бајерна), није до данас још нико тако што спевао, што би се из близа упоредити могло са Шекспировим опште човечанским схватањем страсти и душевних потреса. Јер није доста потрошити само озбиљне речи са једном назови лудом, или створити на бини какву комедијашку чергу, него је нужно еманципирати се своје младости, својих страсти и својих назора и проникнути дубоком објективношћу у општност људске природе ; једном речи, бити пре свега савршен човек, па после песник, а то Иго у 28 својој години није био. Овим не смерамо да крњимо ни један делић Игове величине, али нам се не може на ино, а да му не одбијемо на дар његове младости, што је сам тражио, да се његова Маријона мери мерилом Шекспира. Јер и ако је у Маријони оличен најсавршенији израз Француског духа и темперамента, то се ипак она не може уврстити у галерију Шекспирових женских типова. Оволико смо сматрали за нужно да кажемо са опште културног гледишта о Маријони Делормовој, убеђени, да је сасвим излишно још кога чинити пажљивим на лепоте Игове музе у опште, а ове драме на по се. Маријону предусрела је наша публика оном истом апатијом, као и Ернанија, а ипак је овом преводу поклоњена Еелика савесност и добра воља. Ову немилу појаву морамо ставити на душу управи, што се мало брине, да нас прикује за позориште приновом српских вештакиња-јунакиња, којих на жалост у туђини доста имамо.

ооО§^ ■оо—