Отаџбина

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

159

Србија је, у овој борби, имала подуже уз-а-се Румунију, са чега је и изговорио прајски државник Брасије оне изредне речи, да се ове кнежевине тако једна уз другу развијају, као што упоред расту два стабла, што један другоме своје гране пружају. Ова се истина осведочава неоспорним начином у оним данима њиховог политичког живота , које ћемо сад покушати да насликамо. Још од 1858 г. јавља се велика сличност у историји наших кнежевина. И на једној и на другој обали Дунава почиње од тада нов политички живот управљен и у Румунији и у Србији на уједињење народно и на истребљавање туђинских елемената, који су тој струји сметали. Обично пре него што се отвори у животу ког народа ново доба, осећају се живље неке нове потребе. Са развитком њиховим образује се нов круг идеја, које траже своје гласнике, своја оруђа, преко којих проваљују у живот. Тако је 1858. у румунским кнежевинама већ била сазрела мисао, да се Влашка и Молдавија међународно уједине, а политички да се очисте од Фанарског живља, који је био укочио и политички и друштвени њихов живот онако исто, као што је мухамедански живаљ сметао не само остваравању српске народне идеје, но и самом унутрашњем развитку Србије. И тамо и овде нашле су ове сродне струје своје вршиоце : тамо кн. Кузу, овде кн. Михаила. Ни једно озбиљније политичко дело није се могло извршити у једној кнежевини, а да оно у другој не одјекне, и то путем даљним, заходним. Раздвојене Дуиавом онако исто, као што беху одвојене политичким установама и друштвеним животом, нису наше кнежевине једна на другу неиосредно утицале, а и договора било је међу њима мање, но што се тада претпостављало. Заходни пут, којим су оне једна на другу дејствовале, 1Г