Отаџбина

162

после бомбардања београда

Ерскин, човек вазда измерен и уздржљив, исповедио ми се изриком, да Порта може и заузети Влашку и Молдавију, ако би јој се иоказале повољне прилике, јер кад се, вели, поштују Румунима „свршена дела", зашто се не би то право признало и Турској, од које кн. Куза отворено тражи да се одцепи ? Ови реакцијски смерови нису могли а да не узнемире српске државнике, јер све и да се не би Порта нашла охрабрена, да од Румуније начини мост, преко кога би покушала и у Србију да пређе, опет би догађај окупације био колико качвлно опасан, толико и Фактички штетан, што би држао Србију морално под претњом и притиском, ма да ме руски заступник >вераваше, да Русија неће никад допустити . да се такав догађај и на Србију протегне. Међутим Француска се била завила у неко ћутање, које је по Румуне било сасвим наклоно, а по отом. владу доста загонетно. И кад се узме, да је Порта између Црног мора и Дунава била накупила доста јаку силу (говорило се 60.( ј 00 војске), онда се може и веровати, да би се она дала навести, да пређе Дунав, да је смела замерити се Наполеону. „Но ми смо, говораху ми у Француском посланству, доста подругљиво за високу Порту, ми смо тражили објашњења од кн. Кузе о његовом оружању, па кад нам је он одговорио, да хоће да брани и себе и Турску, „ми смо се задовољили његовим одговором." Природно је, да је Порта, усред ових прилика лавирала, па, да се неби Француској замерила, а пријатеље окупапије да би опет нешто задовољила, реши се она да затражи од кнеза Кузе објашњења о војеној снази, коју је он организовао. Призивајући органски регуламенат од 1830. и конвенцију Париску од 1858 год. по којој обадве кнежевине заједно не могу имати више од 6208 војника, в. везир позива кнеза Кузу, да му објасни, шта се има мислити о гласовима, који му долазе,