Отаџбина

ПОСЛЕ БОМБАРДаЊА БЕОГРАДА

163

да он, и преко овог броја предузима големо оружање. В. везир прети, да би се а дао знак заилетима, од којих би кнежевине имале највише да иретрае" , ако би се погазио онај међународни акат, који освештава њихово садашње стање ствари. У исто време окрене се Порта и Србији. Она нареди Осман-паши, валији Босанском, или га бар на његов предлог овласти, да подг гне што више башибозука те да поседне границу српску. Порта и Осман-паша смераху подићи и до 50.000 људи, но званични извештаји из Сарајева јављаху, да ни највећи напори не могу држа,ти на окуиу више од 25.000 башибозука. Ето сад Порте, где узима на све стране према својим васалима у Европи ако не непријатељски, а оно бар претећи положај. Знамо узроке, са којих то чини према Румунији, али какве је побуде наводе, да се у исто време и са Србијом завађа? Кад и најелементарнији основи здраве политике забрањују изазивати, у исти мах, више противника, како могаху другачије чинити они турски државници, које до сада свуда видимо као смотрене и уздржљиве ? Порта беше свагда спокојна кад год могаше у савету европских сила рачунати ма и на један глас, а у овим приликама, имајући уз-а-се Аустрију и Русију, а за њима и милитарну државу Прајску, она је налазила, да јој је бар толико положај повољан, да може од себе дати акат свог сузеренског аукторитета према васалима којима, очевидно, сва тежња беше управљена на коначну еманципацију испод њеног господарства. На овај положај насљаЕБала се Порта, кад се решила, да и према Србији окрене Фронат, а разуме се да је за ту меру она имала и својих неиосредних узрока. Н»у подбуњиваше, с једне стране, Осман-паша, а с друге, покреташе је страх од Гарибалдиних експедиција.