Отаџбина

164

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА ВЕОГРАДА

Топал-Осман-паша био је више година мухаФИЗ Веоградске тврдине, где је, приликом преврата од 1858 г. дубоко ушао био у унутрашњи политички покрет наше земље. Човек морално покварен, патриот рђав, чиновник неверан, администратор злочест — то беше Осман-паша, Он је, још као вице-адмирал, предао један део Флоте султанове Мехмед-алији Мисирском, по свој прилици, што је био поткупљен; јер је све своје погледе управљао на средства, којима би што више богатства заграбио. И ако се држи, да у преврату од 1858, није остао празних руку ?Ј опет је то било мало за грабљивог Османа. За то је свак' лако разумевао присне побуде, са којнх је Осман-паша често уздисао за идеалом својих жеља да буде где год валија, а најрадије у Босни, где би најмање јавној контроли био изложен II кад се испео и на овај врх својих жеља, он се старао, да своју срећу из дубине подзида. Измишљао је потребу свакојаких грађевина, које пружају прилику за грабеж; узбуњивао је своју владу да би могао бити овлашћен, да држи што већу војску — на тевтеру, али не и на таину. Осман-паша знађаше много што шта о Србији. У обичном рекрутовању 800 војника, које се сваке године врши, он виђаше у Србији јако војничко кретање, које има да послужи, да се изврши устанак сконбинован са устанком у Босни. Османпаша знађаше чак и то, да је кн. Михаил имао тајни састанак на границн са кн. Кузом — наравно са смером превратним за турску царевину. Па ни тиме још не беху исцрпене све инФормације Осман-пашине : људи, које је он био послао у Србију, не беху се још повратили, а кад дођу, он ће знати и даље појединости. У исто време бојаше се Порга. да Србија не уђе у договор са превратним елементима у Италији, којима Гарибалди беше на челу. Доста поуздани гласови јављаху, да талијански патриот хоће да предузме какву експедицију изван Италије, а и влада римска да беше вољна.