Отаџбина

ПООСЛЕ БОМБ\РДАН>А БЕОГРАДА

165

пустити га, да где изван земље замути, па ако се ништа не добије, бар да се немирних елемената опрости. У дипломатским круговима Цариградским знало се поуздано да је Гарибалди својим повереницима открио био, да хоће што изван своје земље да отпочне. Но како се и уколико могаше Србија довести у свезу са покретом талијанским ? У званичним круговима европским беше већ утврђено мишљење, да кн. Михаил није био револуцијонар у западноме смислу ; али се држаше., да какви покушаји Гарибалдини могу реагирати на Србију, која би се могла њима користити да побуни турске покрајине у тренутку, кад би Гарибалдина експедиција бацила узбуну међ државнике европске. Беше их најпосле, који мишљаху, да су Турска и Аустрија у договору, да оборе кн. Михаила, па предузимљу мере, да осмеле партаје у земљи, а у случају немира да Турска војска уђе у земљу под изговором, да ред поврати, а у ствари да охрабри побуњенике. Овако схваташе турске мере против Србије гроФ Брасије де Ст. Симон, посланик прајски, који је у томе смислу и своју владу обавештавао. Он је те нојаве доводио у свезу са мутњама Мајстровићевим, које су у то доба у Србији биле откривене ; но ближих података не беше за такво закључавање, ван што се знађаше, да би Порта и на велике жртве готова била, да обори кн. Михаила, од кога вазда страховаше и своју несрећу слућаше. Беше знакова, да се она и катастроФи кнежевој надаше, — ваљда за то, што јо; она на срцу лежаше; али страх од покрета Гарибалдиног беше у ње јако изражен, беше јој видан повод за прикупљање војене снаге, или бар она аФектоваше тај страх, пошто њен посланик Рустем-беј у Турину не остављаше на миру талијанског министра Веносту, тражећи му сваки час обавештења о плановима Гарибалдиним.