Отаџбина

166

ПЗСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

Најпосле не беше невероватно, да је Порта хтела једним метком обадва нишана да погоди : и да се огради од талијанског покрета, и да охрабри у Србији антидинастичке елеманте, коју су јој могли ту услугу захтевати, јер смо видели раније, како је она за њих распитивала. Ову версију правда и прошлост Осман - пашина, а правдају је и доцнији догађаји. Рекосмо, да је он као мухаФиз Београдски био дубоко посвећен у све тајне преврата од 1858. а против Обреновића однео је у Босну јако укорењену мрзост са понижења, које је претрпео по повратку њиховом на престо. Његова непријатељска расположења осведочена су и исказима неких завереника од 1868. толико, да га је- влада Намесништва под 11. Фебр. 1869. оптужила Порти као учесника у крвавом делу Топчиуерском и звхтевала, да се он дигне са суседства Србије. Али-наша није нам хтео обећати захтевано задовољење, али нам га је Фактички дао, дигнувши на скоро затим Осман-пашу не само са управе Босанске, но и уклонивши га коначно из активне службе. Овако зао дух могао је још и 1о64 год. Србији зло спремати. Но кн. Михаил гледао је с презирањем на башибозучке портине демонстрације, не жалећи се никоме против њих, а ни од Порте не тражећи за њих ни каквог објашњења. Но ако смо ми и остављали равнодушно да видимо, шта ће се из свега тога изродити, нисмо пропуштали пратити бодрим оком и појаве на граници нашој, и одјек, који су они производили у круговима меродавне дипломатије, па смо налазили, да ни једно ни друго није имало озбиљног значења. Кад сам се једном приликом нашао са послаником енглеским и заступником руским, породи се између нас један не толико озбиљан, колико карактеристичан разговор. — Бошњаци су опаки људи, примети ми Сир Ханри Булвер.