Отаџбина

ЗАРОБЉЕНИ ПРОМЕТЕЈ

Далеко тамо где се Кавказ диже Широким грудма у небеса плава Где људског хода стаза не достиже, Заробљен Титан тужи, очајава. Љубављу гон.ен, који децу етворн И живот оте од свемоћног Бога Окован лежи у високој гори, Далеко скривен од порода свога. Заробљен Титан очајнички гледа Грабљивог орла што му срце чупа, То срце, које љубав исповеда, Из кога милост међу људе стуна. Заробљен Титан по сред љутих мука Сећ'о се деце, којој живот даде У некој нади да ће њина рука Разбити оков, разгонитн јаде ! И тешким болом чекајући тако 0 мржњом је глед 'о па Олимпуо плави, Који творцу људи пружи вечни пак о. Ту нек се љубав с милосрђем дави ! . . А тамо горе међ звездама сјајним Минерва мудра летала је смело Кавказу мрачном, што истоком илавим Окити своје натуштен > чело, Ноћ пуна мрака спустила се давно Да лаким сновма уморене снажи 14 смерним ходом расипајућ' дражи Звездама сјајним квти рухо тамно. Кроз такву нојцу, као звезда чила Од јата свога откинута летом Минерва мудра развила је крила