Отаџбина

ЗАРОВЉЕНИ ПРОМЕТвЈ

Кавказу тан<<ом над заспалим светом. А сетни зв>ци са Боговске лире С Олимпа плавог чули су се тада Уз лаке песме што су музе виле Вечности сној која светом влада ! II р о м е т е ј О збори ко си, преко лица твога Растире поноћ покривало тамно Јеси ли весник вечитога Бога, Ил' наде моје сатрвене давно!! Говори, с чега пређе толке стазе Кроз страшни понор ко те овде диже ? Ту људске п ге никад не долазе Од тица цигло орлугаина стиже! М и н е р в а 0 бедни створе! . . . Прометеј Бог не збори тако, Тек лудско срце такве мисли згрева О мило дете, ко те носла горе, Из раја паклу где се очај лева ?! Жинерва Вечита љубав ! Прометеј Смртни тишс само! Прсгонство, муке, такав поклик значи ; Због тога казна постиже ме амо, Јер љубав силу Боговима мрачи! Ж и н е р в а Без таквих мисли не бих мог.оа стићи До милих слика успомене моје, Љубављу само огет ћеш се дићи Избављен руком миле деце твоје! Љубиш .1и, кажи? —