Отаџбина

ЗАРОБЉГНИ 1ЈГСШЕТЕЈ

1Г р о м е т е ј Проклество вечно Боговима горе ! Баш тога часа Олимп се затресе Из мора Нептун страшну главу диже Занесен падох пред Богове бесне И љута казна од тада ме стиже ! А она, док ме овде муче, море, 0 Музама нектар победнику точи И Бог зна да л' јој погледају очи На ове патн е са Олимпа гсре! М и н е р в а О стани, стани, внше чела твога Минерва мудра горко сузе лије, Исповест лежи по сред срца мога ; Љубав те моја оставила није ! Нрометеј Чујем ли добро ?! М и н е р в а Јест, Минерва то је Са сузама горким што пред тобом стоји Ја чујем т\жне уздисаје твоје Које ти туга у гр.^дима роји И тешким болом чекала сам доба Окове кад ћеш рчскииути једном Слобпдан кад ћеш из тавнога гроба Донети срећу човечанству бедном. Ох какве патње трпе деца твоја Боговсксг гн.ева кушајући плоде Од њиних мука пати душа моја Докле Богови задовољно ходе. И вечпо блудоћ' по бескрају плавом Будућих дана тражих луче сјајне Судбину крајњу што о' прошлошћу давном Сакрива свету вековечпе тајнз. То беше понор куда мнс о Јури Да бржим летом само натраг бега Збуњеним речма загонетку жури :