Отаџбина

ЗаРОБЉЕНИ ПРОМЕТЕЈ

19»

Свршет&к лежи у зечетку свега ! Ја пођох даље међу Парке силпе И од љих тражих бедну судбу твоју Моје сузе и пред Зевсом биле, Ал' нико не чу сузе, тугу моју ! 0 бедни душе мог живота надо, Спомене мили пролетелих дана, Како бих с тобом почиЕала радо Далеко од свег по сред гроба тавна Међ људма муке простиру се само А горе обест с нектаром се лије Док смртни с патаом запомажу тамо С Олимпа пеому задово.^ство вије. О мили душе, тамо среће нема, Због чега пати твоја душа смела Неверство, муке, робовања спрема, Нечијп обест са зависти в; ела ! Прометеј А деца моја ? ! М и н е р в а У таборе лете! Безумно дижућ' своје снажне руке Просипљу крвцу, узајмнЈсе свете, Сејући мржње свакојаке муке. Што некад беху деца једнчг творца Везани судбом љубве неувеле Сад гордо свога одбацују оца Земље их разне у народи деле. Проаотеј А љубав њина ? М н н е р в !1 На земл.и је није ! Њезино име само нодсмеј носи Далеко она од људи се крије И тужне очи у сузама роси Алн слушај, слушај !