Отаџбина

34РОВЉЕНИ ПРОМЕТЕЈ

Прометеј То са земље бруји С олујом као да громови стижу ! ' I и д е р в а Чујеш ли како земља, море хуји ? Народи то се у таборе дижу !

И тавној ноћи задрхташе крила, Крвави месец за облаке мину Холуја бесна над земљом се свила И грмећ' лети у нему даљину ; А тамо доле преко сиња мора Фурија јури као муња јасна Носећ' се бесно врх Алпијских гора А за њом хорда Ханибала страшна ! Рим дршће, стрепи ; милијуни људи Под косом смрти очајно се боре Очајни јаук раздире им груди А сила хукти, као бесио море ! Збрисана милост без икаква трага Далеко клони изг>бљену снагу, Мржњом се љубав замењује блага Узрока тражи крвавоме трагу. 0 куд се здеде мир, тишина мила ? Куд плоди њеног неумрлог рада ? Фурије бесне све растури сила. Понижен понос у прашину пада ! . . И бојна врева утиша се, преста Ко бедни живот милијона пали За тренут један и Фурије неста, Ал' да се брже одморена јави. И бесно летећ' над уморним светом, Крвави разбој задовољно гледа Крепећи снагу човечансксЈМ клетвом, 0 другом боју свету приповеда. А тамо горе, по крвавој стази Очајно блуди остављена мати,