Отаџбина

ЗАРОБЉЕИИ ПРОМЕТЕЈ

За мртвим братом сеја у крв гази Неввста тужна љубав у гроб прати ! У мору суза бопа срца плове Проклество лети створитељу света, Очајним вриском многи самрт зове, Како би судба скратила се клета. * * * И дани лете, век за веком ј>ри Пред сваким лламен осветничког Бога, Вечита борба у неврат се жури Дајући свету наследника свога. К'о титан страшни Атииа се диже ПрелеКућ' бесно преко стрмих гора Тамерлан див.1>и ко Фурија стиже, Да самрт но и преко сиња мора ! . . . Ох мирне душе, ко вас на свег даде Да овај покор ваша срца згоди ? О чујто мајку, чујте љене јаде, Када сила сина на кланицу води ! Ал' ко то мари неког круна дражи, Некога слава на бојишге зове Крваво пијће многе душе снажи, Да тамо себи траже венце нове ! Слободу тлачећ' милиона људи На скиптар, круну, неком поглед слази А прекор што се у савести буди Не смета дрском да Рубикон гази! И многи век је одјурио тако Попрскан крвљу да у вечност ступа, Окован дух је над свакиме плак'о Кунећи орла што му срце чуна ! М и н е р в а Ето судбе њине! Прометеј Ох децо моја !