Отаџбина

218

II А Г Р А Н И Ц II

јатеља напао. Ма како да је невероватно, али трапезунтски батаљон, благодарећи вештом вођењу Аза-бејовом, није више изгубио од 2 човека. Сада му је тек грозила опасност ; јер турска артиљерија, да би помогла јуриш турске пешадије, беше усилила своју ватру на тај шанац, а и сама турска пешадија беше отворила ватру против њега, не слутећи да је шанац већ у турским рукама. Тек после сахата видеше из многобројних трубних сигнала, из непуцања у шанцу, и турских застава на њему , да је један од најважнијих српских шанчева освојен. Кад је тај српски шанац пао, беше решена судбина тога дана. Озбиљне борбе није више било. Браниоци осталих шанчева чекали сунападаче док се приближи на 300 корачаји, избациваху по један плотун, па се повлачише јединим путем за колоне, који им је још стајао на расположењу, наупштаЈЈћи непријатељу шанчеве, за које се тврдило да се не могу узети без снажне одбране, и ако им та позиција неопходно требаше, ако су се хтели држати у делиградским утврђењима. Срби се налажаху у највећем нереду при повлачењу путем који води из ђуниске долине у Делиград. Турска артиљерија беше се међу тим попела на Св. Нестора, па сипаше ватру на бегунце. Да је, као што напред рекосмо, бригада Махмудпашина отишла право низ Мораву, то би за српску војску тога дана и на томе месту била катастроФа У 5 3 / 4 сахата у вече, беше се већ смркло. Још је трајала артиљеријска ватра с Прћиловице на Алексинац, са Св. Нестора противу делиградских утврђења и мостова, и сгфшила се ноћу око 6'| 4 сахата. Губитци турски износе тога дана 290 мртвих и 320 рањених. Добитци су 12 топова и многе ратне спреме. Целу ноћ трајала је пешачка чарка дуж Мораве. После по ноћи бацише Срби своју камену ћуприју код