Отаџбина

НА ГРЛНИЦИ

219

Делиграда у ваздух, и скидоше своје дрвене мостове." Апспрахирајући од „камене" ћуприје на Морави, па још код Делиграда. која није нигде постојала осем у Фантазији г. Мајерса, има по гдекоја тачка у овоме извештају његовом о битци 17-тог Октобра, које су толико тенденцијозне да једна другу у лаж тера. Јер кад је Аза-бејов соир с1е тајп испао за руком. те Турци овладаше једним од најважнијих српских редута, и кад их то јуначко (кроз јаругу) дело није више коштало од два човека, кад даље прича, да се посаде осталих шанчеве несу ни браниле. онда како је могло у Турака бити близу двеста мртвих и преко три стотине рањених ? Од куда је битка трајала ваздан. од куда се дуж Мораве продужила целу ноћ ? Из самих рапората наших непријатеља о тој битци види се да су наши сељаци-војници и тога дана на Ђуниским висовима учинили своју дужност, колико су могли и умели онако голи и боси, онако изнурени четиримесечном борбом без измене. Четири стотине наших мртваца на шанчевима Св. Нестора и око 800 рањеника (који су превијени у ћуниском и делиградском завојишту и у Хрватовићевој војсци) најбољи су доказ. да несу наши бегали као што их је сам главно-командујући грдио по ходницима делиградскога штаба, ослањаЈЈћи се на рапорте оних, који су се градили тима рапоргима већи јунаци, него што беху у ствари И та околност, што Турци поред све своје (( сјајне победе" над смрзнутим и самима себи остављеним пооадама Св. Нестора, несу успели да од ње начине катастрофу за српску војску, за којом је г. Мајерс тако уздисао, најбољи је доказ, да им та победа није била баш тако лака.