Отаџбина

220

Н А ГРАНИЦИ

Г. Мајерс нема ни мадо право, што за то неексоплоатирање победе грди Махмуд-пашину бригаду. Она се позитивно беше упутила од Витковца к нашим мостовима, али тек што њена каваљерија дође близу до првог понтонског моста (горњег), а парче друма испред ње оде у ваздух. Наши потпалише једну спремљену минуТо је тако заплашило ескадроне који беху у авангарди, да су се уеп!те а 1егге, вратили право у своју пешадију. Па и још једноч, по што се беху опоравили од тога страха, пође Махмуд-пашина војска истим путем. У то доба наши у велико оступаше са Св Нестора сертентином, која се спуштала поред манастира Св. Нестора, и дебушираху из јаруге на насип. «У том ужасном тренутку — причао ми је очевидац, пуковник Ђорђе Катарџија, који је с румунским батаљоном био послан али доцкан у помоћ браниоцима Св. Нестора — видех где пуковник Јоца Ђорђевић хоће да скине горњи понтонски мост... С тешком муком га уздржах од тога, више мимиком него речима, јер не знам да ли разумеваше Француски, показујући му осем наших пешака још и једну батерију нашу која се мучила да се баш тога нашег моста дочепа Хвала богу, те ме је послушао, јер мало доцније пређе та батерија на десну обалу Мораве (беше то капетан Мата Оптркић , ја сам га после молио да ми запише своје име, да га не бих заборавио), и одмах одатле отпоче најжешћу ватру против турске колоне, која би иначе пресекла једину оступницу нашу онде, где јаруга манастирска излази на друм, и која се сад морала вратити од граната и картеча Оптркићеве батерије." Тек по што ни други покушај не испаде за руком Махмуд-пашиној бригади, да изврши заповест коју беше добила, пође она по врлетима уза страну Св. Нестора. —