Отаџбина

НА ГРАНИЦИ

221

Руски добровољци, који беху тога дана у борби на €рду Св. Нестора, храбро су се тукли, о то^че нема сумње, али је тако исто необорива истина, да их је много и отишло и то не до Делиграда, него ираво до Параћина. С тога грех на душу оним руским оФицирима, који ■су 17-ог Октобра неколико нута телеграФисали са Св. Нестора у Делиград да су : (( Сви Срби побегли, а сви Руси изгинули." Те су депеше доводиле ђенерала Черњајева у праве пароксизме беснила, јер одговорност коју је он имао пред руским народом за оних 3100 руских добровољаца, што их је свега добио у моравско-тимочку војску, чинила му се већа него одговорност коју је узео пред светом и својом савешћу за судбину целога једнога народа, за судбину једне читаве државе. Черњајев је цело пре нодне јурио по оном узаном ходнику, и у место да издаје нужне заповести да се благовремено пошље помоћ на висове Св. Нестора, он хвата једног по једног српског ОФицира у штабу, па се на њега продере: „Ваши су Срби...., сви су побегли, а руски до•бровољци сви су изгинули !" Ја сам то пре подне три пута прилазио главнокомандујућем с покорним питањем, хоћемо ли и у колико сахата поћи на позицију, и сва три пута продерао се на ме са свим рапавим гласом : — Ваши Срби сви побегли, а моји Руси сви изгинули! Да сам у ономе тренутку могао слутити колика грозна неправда беше у томе тврђењу, ја бих знао шта бих му одговорио, па да је сто пута главнокомандујући, али ја сам се бојао, да је према изнурености наших сељачких трупа вероватно, па сам стиснувши зубе — ћутао. На основу тих лажних депеша са Св. Нестора, беху послана така иста извешћа не само у Београд , него чак и у Ливадију и у Москву. Услед тих лажних депеша нададе руска журналистика дреку, која је одјекнула чак отдџбипа VII, 26. 15