Отаџбина

222

II А Г Р Л Н И Ц II

и у Кремљу, где је оним хиљадама сриских синова што пролише своју крв за ослобођење балканских Хришћана, учињена тешка неправда. Они, који су је учинили, уверили су се доцније о томе на Плевни и на Шипци... А да су те депеше и та извешћа била лажна, доказује овај Факт : Межењинова бригада, у којој је бнла главна маса руских добровољаца и која је имала да брани главне шанчеве на Св. Нестору. није изгубила нн онолико људи колико наша рудничка или алексиначка или чачанска бригада, а камо ли да је изгубила толико колико наша ваљевска бригада 1-ве класе, која се вратила са половином својих људи. Да несу <( сви руски добровољци изгпнули" доказује Факт, да су за време целог доцнијег примирја руска брпгада и руско-бугарска (или арнаутска, како ли су је звали) седеле у гарнизонима Београд, Смедерево, Крагујевац и Кладово. Ко још сумња, нека упита дунавско паробродско друштво, колико је на својим паробродима вратило из Србије руских добровољаца низ Дунаво, нека запита колико их је наш „Делиград" одвезао, па ће видети, да лп је истина било да су: к Всје Рускије-легли, всје Серби убјежали." Међу тим и ако су те грешне депеше са Св. Нестора причињавале ђенералу Черњајеву праве пароксизме беснила , опет је он с целим штабом у 1 сахат, кад су Турци јуришали бригадним колонама на наше последње позиције, ручао у штабној трапезарији по свима правилима нашега штабнога реда. Ја се само чудим, како је могао окусити, кад је у џепу имао толике депеше, да су сви Руси изгинули?... Тек у неко доба после подне издаде Черњајев заповест, да се иде (( на пазицију". Под тим именом ваља сад разумети доњи ђунискн понтонски мост, јер када стигосмо на обалу моравску код тога места, већ беше огром-