Отаџбина

НА ГРАНИЦИ

223

на већина наше војске прешла на десну обалу Мораве. На северној падини Несторовог брега, од прилике на висини самога манастирчића, беше већ једна турска батерија заузела позицију и отворила ватру. На пољани између ђуниске механе и окуке где се улази у ђуниско село, појавише се већ Черкези, али их још ^ери ваше једна наша батерија, која се беше поставила на лево од моста на десној обали, и код које видех помоћника начелника артиљерије мајора Драгољуба Марковића. Десно од моста стајаху Црногорци, остатци њихове растркане легије, за коју ми је пуковник Катарџија причао, да ју је још око 10 сахата пре подне видео код Мостова, у место горе на позицији. Не! знам да л' је он то главнокомандујућем причао, али тек Чернајев стаде им говорити 8рееск који сам на несрећу опет ја морао преводити на српски. Од прилике им је казао, како су они данас једини учинили своју дужност, како су се Црногорци тукли увек као јунаци, и како им он за то дарује сваком по једно џубе (шубу), вина колико им се хоће и 150 # у новцу да међу се поделе и поставља им логор у авлији самога штаба, где ће они од сад бити његова гарда итд. Црногорци одоше после тога иевајући у Делиград, а цео штаб са главно-командујућим за њима. Да ли су мостови још у вече или ноћу скинути, не знам. Сутра дан, 18-тог Октобра, стадоше Турци са Св.Нестора да гранатама траже остојања, и мора да су то чинили из оног једног великог круповског позицијоног топа, јер прва граната паде- пред горњу механу Делиградску, где су ми сад била сва завојишта с деснога крила. Друга турска граната изтога великога топа удари на крајње лево крило делиградске позиције, које беш& на оном вису, што је према Мозгову ....