Отаџбина

Н А ГРАНИЦИ

22 б

командујућег оде напред, а он седе сам на каруце с не знам којим руским оФициром, па оде као бајаги да осматра делиградска утврђења, и кад је у тој шетњи дошао до ражањског друма, онда је опучио право и то не само до Ражња, него чак у Параћин, јер кад ми стигосмо у Ражањ, у вече 18-тог Октобра рекоше нам, да је главнокомандујући отишао Књазу у Параћин и да ће се сутра вратити. Дохтуров стиже у Ражањ тек пошто се уверио, да се евакуација Алексинца и Бобовишта извршила према наредби и одмах посла нешто војске на висове Св. Романа и на излаз моравског теснаца код Сталаћа, где је наредио, да се извесна утврђења подигну, како би се спречио туда пролазак Турцима, ако би покушали, да туда продру у велику Моравску равницу. Осем тога издао је нужне наредбе, да се обнови свеза с Хрватовићем. У опште, у целом штабу Дохтуров као да беше једини, који није био изгубио главу. За одбрану Ражња он издаде наредбу, да се сви руски добровољци искупе у Ражњу и 20-тог у јутру, кад је Господар Књаз стигао с Черњајевом у Ражањ дочекао га је Фронт од барем два батаљона руских добровољаца (остали беху већ у Параћину). Господар Књаз одмах је за тим са свима нама отишао у Делиград где је обишао све позиције, не изузимајући ни (( крвави вис", који је сад био најизложенији турској артиљеријској ватри са Св. Нестора, где је иоздравио целу војску, која бегае по шанчевима и између шанчева упарађена. Људи су преко сваког очекивања добро изгледали, и појава Светлог Владаоца међу њима, чисто их је електрисала. За тим се опет вратисмо у Ражањ, где се Књаз опрости с нама и оде у Параћин. Истога дана издаде шеФ штаба, Дохтуров заповест да цела инжињерија и цео санитет иду такође у Пара-