Отаџбина

226

ГОЛУБАЛКА ВОЈСКА

ћин оставши само оно што је најнужније за Делиград и Ражањ. Та ми заповест беше врло пријатна, јер сам на брду више Ражња имао којекаквих 50 — 60 кола натоварених санитетским прибором, која су пуних 24 сахата стајали на киши и на снегу, и пропадали заједно са свима санитетским трупама, које још од почетка рата не имађаху ни шињеле као друга класа, него само своје исцепане сељачке хаљине и продеране опанке. Према тој заповести, ја одредих за Делиград оно санитетско одељење, које се само искало, а то беше Др. М. Марковић, за Ражањ оставих Др. Јорданова са малом пољском болницом, а свима осталим санитетским трупама и заводима издадох заповест, да се одмах крену у Параћин. 21-ог Октобра када се Књаз враћао из Параћина у Београд, добио је у Сараорцима депешу од Игњатијева, у којој му јавља за примирије, које вреди од 20-ог Окт. што јеодмах из те штације саопштено целој нашој војсци. То беше пооледица руског ултиматума уЦариграду. 21-вог у вече био је цео наш штаб у Параћину. Први српско - турски рат беше свршен. Оно, што би се имало још причати. није се више догађало а на граници"... јЗ^АДАН ^ОРЂЕВИЋ ГОЛУБАЧКА ВОЈСКА БАЛАДА I Многа чуда причају се, Тешке клетве и страоте, Многе приче казују се, Многима се спомен оте : Те се памти што је било славно Чим се Србин поносио давно.