Отаџбина

228

ГОЛУБАЧКА ВСЈСКА

Свадише се наши стари О богатство, о господство, Забацише свете ствари, Погазише крв и сроство, И вргоше крвав нож међу се, Пог}бише лудо главе русе. -> 0 много смо љута јада Преко главе пребацили, Унучади тешко пада Што су деди сагрешили. Чувајте се моја децо драга Издајице, проклетога врага. III Над Дунавом тамо глете Где се магла спушта сива Где у облак стене лете ; Под њима се Дунав скрива Где но оро једва да достигне У облаке суре кад се дигне; Погледајте плоче оне: Гробови су све то ладни ; У Дунаву ту се роне, Е да утру спохмен јадни. Сад су мирни, сетни ; — ал не тако Сваког часа и у доба свако. Кад за запад сунце зађе А на земљу мрак се свије, Кад уморни мира нађе, Сан му снагу у крв лије, Кад се звезде мрачним небом оспу Па на земљу благе зраке проспу. Кад је мир и понор нема, Кад запоју први петли, Онај брег што тако дрема Кроз мрак често се засветли ; Зачује се шум и жагор нека Као речи, вика из далека.