Отаџбина

ГОЛУБ\ЧКА ВОЈСКА.

229

Испод земље, из пећина Заоре ее тајни гласи. Чарна гора и долина Крај Дунава, и таласи Одзову се ; вода тек захуји, Земља тутњи, ветар гњевно зуји. Бојна труба јекну часом И убојне даворије Чујеш топот коњски касом : Бој се љути канда бије. Звизгу стрела зачујеш, и писку, Помагање, Ј 'аук, јад и вриску. Један час па и то мине. А са брега са виснне Бледи пламен опет сине, Дунаву се право вине. Две се војске тамо виде, чисто Ко на дану, тако, тако исто. Јунаци су у ред стали, Крвави су, оружани ; Тако су се негда клали Кад су били грешни дани : Брат на брата крвав нож је диг'о Убио га мучки где га стиг'о. IV Стоји војска али није Ни поносна ни весела. Нит се бије, нит крв лије Нит војводи венце сплела: Јунаци су сенка, рука сува У прси се залеђене грува. Јер гле јада, гле невоље На ниједном нема главе. Из гробова сви напоље Кад год петли поноћ јаве Изалазе нагрђени тако, Измеће их јадне сами пако