Отаџбина

ГОЛУВАЧКА ВОЈСКА

Мртве главе Дунавоје У корито заронило, Да би ту у крило своје Брацке јаде зар сакрило ; Мирна гроба овдена им дало : Под таласе бурне закопало. Ал ненавист гадна, ташта Није мали грех и лаки : После смрти љуто пашта За издајство ено сваки. И нек пашта, докле траје света, Тако свака издајица клета. Уздисаји ту се чују И стењање, сваке страве А све дубље потон.ују У Дунаво мртве главе. Рану коју брацки нож засече Лекови је никад не залече. Хуче ветри, а таласи Љуљушкају мртве главе, А из воде страшни гласи Зачују се крај дубраве : „Проклет! навек проклет Јеремија, Издајица, изрод, арамија !* Т Па им на суд ваља поћи Пред онога који влада Небом, земљом, даном ноћи, Од истока до запада. Тамо грешне суд и правда чека, Правда, која траје век до века. Ох, та гроб је кућа страшна, Вазда ладна, вазда тавна, Пуна мемле, тесна, прашна, А постеља никад равна : Све то пишти, досађује, дира, Грешно тело да не има мира.