Отаџбина

О И Р О Ч Е

47

Поглед му тужно по гробу блуди, А уздах цепа младићске груди

Минуше дани јада, чемера, К'о страшан вихор ладна севера, Прошла је зима ; а премалеће, Пуно песама, мириса, среће. Младићу пало на бујне груди, Па га из мрака радосно буди, Душу му крегш, главу му диже, Јер време рада, науке стиже ! * * * Та где си мајко, где си бабајко 1 Ој да видите вашега сина, Пуног истине, знања, врлина ! Како је дичан. поносит, чио, Како је добар. како је мио, Па како служи оташтву своме, Народу своме, друштву доброме, На част новога бабајка свога, Племенигога и човечанскога !

19. Фебруара 1881. г. у^РАГОМИР ј Зрзак.

ШАЈСТОР-ДАВИД (један тип из обичнога живота)

Ко би пред вече, кад је ведро време, о београдског Калемегдана, разгледао Авалу, могао би на западној страни њеној, на једном рту који се већ стапа у благу низбрдицу, опазити неку белу зграду која личи на какву стражару дуж границе.