Отаџбина

48

МАЈСТОР-ДАВИД

Али то није стражара, него једна друмска механа, коју старији путници махом зову а Давидова Механа п или, још чешће , а Дашчара л ! Међу тим механа та прииада рипањској општини — дакле није Давидова; а покривена је црепом — дакле није Дашчара! А откуд јој та два имена ? Док то кажемо, ваља нам испричати историју једнога човека који није ничим другим заслужио да се пише у књиге, него тим, што није сам у свету; што таких људи, таких мученика своје главе, има свакад међу нама, па је право, да и на њих кадгод погледамо.

Мајстор-Давида је познавало и село и варош; али сумњам да је много људи знало где се он родио, и које уираво Христове године? Колико се по говору могло познати, Давид је био из Старе Србије од оних Рекалија који у нас махом држе механе , или раде неке и неке занате. Кад је први пут дошао у село Р., огласио се да је занатом абаџија или, као што сељаци обично веле, терзија. Где је он тај занат учио. и је ли га изучио, није га нико питао. Он је имао аршин, маказе, иглу , напрстак, и закачку, и, што је најтеже, утијгЈ, а то је готово сав халат за такав занат. То је било довољно. Најпре је ишао од куће до куће, те кројио и шио гуњеве, тозлуке, чакшире а и женске зубуне, Доцније дигне нешто ће-' пенка, и почне радити као цели мајстор. Има једна шаљива прича о вештини мајстор-давидовој. Штета би била не казати је. Једно момче, чобанче, дође једно јутро Мајстор-Давиду, и донесе му трубу домаћег сукна, да му мајстор измери и скроји чакшире. Давид у тај мах не могне ни измерити ни скројити чакшира, али обрече да ће доцније сам доћи да узме меру. После неколико дана, онај младић, идући за стоком, угледа