Отаџбина

МАЈСТОР-ДАВИД

49

Давида на другој страни потока, далеко према себи, па викне : — О, Мајстор-Давиде! Море ти не дође да ми измериш чакшире ? — Не могах пре , одговори мајстор : — али деде окрени се сад, да видим колики си ? Младић се најпре устави, а после се окрене у наоколо према Давиду који, начинивши руком стрешицу над очима, погледа га добро, па онда рече: — Немај бриге! Сад сам видео колики си; скројићу ти одмах! Кад су чакшире биле готове, Давид их однесе, и младић их стане облачити; али нађе да му је десна ногавица тесна : — Ово тесно, Мајстор-Давиде ! рекне младић, већ незадовољан. — А није, сине; него ти дебела нога! Кад обуче леву , види да је ова опет широка, зато рекне : — А гле ! ова широка ? — Није, сине ; него ти мршава та нога , одговори Давид са свим мирно. И тако је Давид кројио ком потешње, ком пошире, али се свет одевао, и радовао новом аљетку.

<( 3анат је златан", веле стари људи; он се не да помамити, али се не да ни завалити. >} Мајстор-Давиду је било добро од његова заната: одео се лепо, наранио се сито, и трошкарио се као један од најбољих домаћина. Доцније је купио мало места, начинио кућицу и дућан, па около оградио мало баштице , посадио неколико воћака, и засејао нешто најпотребније зелени. Сад се Давид већ прочуо као добар мајстор. Људи чак из других села почну му доводити момчад на занат. отаџеина VII, 25. 4