Отаџбина

МАЈСТОР-ДАВИД

51

дућан, ако хоћеш да и он тебе чува. Нека су ти , што оно пеле, ноге пребијене у дућану — Е , мој Газда-Стевице , одговори Давид : — слаби су пазари ; морам тражити какву бољу радњу. А видиш пролазе и године, па издају очи.... — Ја се у томе много и не разумем ; али да сам на твом месгу, чувао бих овај дућан. Највише што бих још радио — сејао бих жита и кукуруза. Кад година роди, усев може — не да плати, него да преплати сваки труд. Човече Божји ! једно зрно може да донесе 300—400 500 зрна! — Е, мој Газда Стеване, вели Давид : —мени је већ и игла тешка, а камо ли мотика ? За то бих ја хтео неку лакшу радњу, у којој би се могло тећи памећу.... — Бога ми је за нас каљогаже тешко наћи таку радњу, вели му Антоније Марин. — Еее ! Наставља Давид. — Ако ми изађе за руком што сам наумио, моји ће се конаци пружити одавде до Попине куће (а то је више од 200 хвати). У Србији онда «амо један човек може бити богатији од мене!... Сељаци, чувши тако крупне наде, а познајући памет Давидову. неколики се само ирокашљаше , неколики се само померише са својих места, а један једини између њих само рече : — Па, брате, све може дати Бог!...

Не прође много, а мајстор-Давид у велике напу•сти свој дућан. Од јутра до мрака тумара по планини, скупља неко камење , трпа га у бисаге , и вуче у Београд те разбира : да ли су то руде, и какве су ? Најпре је сањао само о злату и о сребру ; за тим је тражио гвожђа , бакра, олова; најпосле је био задовољан да нађе каменог угља!