Отаџбина

О ГЉИВАМА И ВРЕНУ

609

развића анати. Ми ћемо на ово особиту пажњу у гоку даљвг говора обратити. Но у чсто време није згорег још напред споменути, да је ово врло тежак и особито сувопаран посао, јер је процес развића многих г.бим ужасно замршен. многе ое Феле чао у једном час у другом облику показују, или су им размножавајући (вегетативни) органи ра^.шчне ['рађе, које једна иста индивидуа у врло разна времена производи. На ис штиваље овога мора се особита пажља да обрати. ако се неће да чини дар-мар, који се врло често дешава ; особито кад су разни облици (стадије развића) заједно удружени, па се не зна да л' овај облик стада у кр>г развића ове или оне Феле. Но управо на^па намера и није да се ми у таке по^единости упуштамо, за које би требало више проетора. Ја ћу овде досгл укратко споменути о ономе што је у нас под именом плесни (буђе) познато; а тек ћемо онда опширнији бити , где се о квасу. одноено врењу говорило буде. Плесан (буђа) и квас (квасац киселица, маја) нису никакви научни по .јмови; строга деФиниција за оба имена не може се поставити. Оћемо ли нешто да дамо, што би једној дефиницији издаље слично било, то би се морали једино праксе држаги и првим именом праменасте (пухорасте) кончасте гљиве означиги, које се на органским гљилим (још нетрулећим) те шма појавгују ; именом пак кваса оне, које се у и на реченим телима као маглаети, муљави талог и.ш превлака налазе. Прве се састоје из подужих кончасто-разгранатих мехића, или обччних ћелијца последње већином али ичак не увек, из гомиле једна на другу лабаво или буаво свезаних кратко елиптичних ћелијица. Готово у свако.ј кући јавва се често један непозвани гост, који се особито радо на учин.енчм плодовима (воћу) настањује ; то је један род буђе научно ЕигоМит Аарег^Шит §1апиз (Еиго(;. ћегђапогит). Она покрива као пухораста превлака речене супстрате и у почетку је сасвим бела, затим се постепено као сиво ли мркозелена нашим голим очима приметна чини. ТаЗнија микроскопска испитивања показују, да се ова еастоји најпре из много разгранатих финих кончића, који су од чести у супстртгу распрострањенл, од чести се пак преко ових на више издижу. Они имају ваљкасти облик са облкм крајевима и помоћу пренага су у дугуљасте чланове одељени, сваки од ових представља за се једну у потпуном смислу Аелијцу. Они већ споменути у и на супстрату распрострањени кончићи јесу први гљцвини чланови, који остају у супстрату за све време