Отаџбина

610

о гљива1га и врењу

њиховог живота, као делопи који су на то одређени да храиу примају и прерађују. Они су познати у науци под именом мицелиума. Они пак кончићи мицелиума, који су се над површином издигли, терају многобројне граичипе, који се конидионооцн зову. Ови су обично дебљи но кончићи мипелиума и достижу од прилике 1 /* милиметра дужине. Њихов слободни горњи крај набубри у облику једног маленог клипа и овај тера на целој својој горњој половини густе зракасте дивергирајуће чибуљице, које се доцније издуље и напослетку од прилике облик перна буздована добије. Ова пера јесу непосредни производиоци и носачи оних ћелијца (спора или конидијај које размножавању служе. Ти носачи или дршчице зову се научно стеригме. Овака опет стеригма тера на свом врху једну малу чибуљицу, која са врло узаним базисом на стеригми седи Ова набубри протоплазмом испуњена све више и више и омеђи се после неког времена једном преградом од стеригме, док се напослетку од исте сасвим одвоји и образује се као самостална ћелијца спора или конидија (семе). Чим. се једна овака спора одвојила, друга већ нова из стеригме тера. Већином ове споре остају седећи и свака следујућа потискује њену најближу на више тако да изгледају као зрна на бројаннцама. Број оваких пуцади у спорином ланцу тера код нормалних егземплара до 1 0 и више и"она је спора сгарија, која даље од стеригме лежи. Онај фини зелено-мрки прах, који се на убућаним предметима налази, није ништа друго до маса овакових спора и конидија. Зрела је спора кугласта или је ћели.јца, већином од прилике 1 / 95 м м. велика, испуњена безбојном протошазмом, која је једпом сивом пегавом опницом опкољена. сваке ове клија нова младица која исти онај пропес развића пролази као и њена мајка. Има још врш много начина, на које се сваке гљиве размножавају, од којих кад би се и четвртина споменула, била би пром^шена цељ овог рада. Доста је овде да се спомене, да један исти мицелиум производи врло разне делове, који размножавању служе. Реч спора употребљавана је овде до сад без ближег објашњења. Овим именом зову се овде и свуда оне ћелијце, које су се од своје матице одвојиле, бзсполне постале и из којих се нове индивидуе развити могу. Кад кажемо „бзсполно постале", то се разуме да оне нису иепосредан продукт сполног уплива. Потпуно развијће облика једне гљиве зависи као и код сваког другог организма, од одређених спољних услова. Јесу ли ови само у неколико дати, то ће развијће непотпуно бити. За јјо ср не треба