Отаџбина

0 ГЉИВАМА И ВРЕЊУ

619

алкохол (штирптус) и може де тилацијом 1<з преврелих сокова добити. Тек с н>им је у стању та течност да се дуже одржи. Ми ћемо сад видети одакле постаје овај алкохол. Жива квасица , као и сваки други организам , потребује за своју егзистенцију слободни кисеоник. Не може ли исти на тај начин да добије, она је принуђена да га из шећера извлачи и тим она побуди растројавање истога у угљ. киселину и алнохол. Ово растројаван.е зове се у практици врење. У досадањем нашем говору видили смо, да је алкохолно врење један физиолошки појав . коме је узрок она ситна , једноћелијчна гљива — квасица. Она разлаже шећер (одузимајући му кисеоник) у >гл.. кисел. и алкохол. — Дал>е зпамо и то, да та квасица, која у живом стању врен.е буди, спада у природну класу гљива. Према овоме сад нам се намеће силом питање : је ли Фамилија кваса једна једита у тој групи гљива , која ту необичну особину има, или можда и друге гљиве то својство имају, но које се можда због њихових животних одношаја не обелодањује или није баш тако приметно. Од ове тачке полазећи можемо за следујућа наша испитивања овако пи^ање да поставимо. 1. Код којих се још гљивних организама алкохолно врење природно појављује, као што га код кваса знамо V 2. Ако се евентуално и појави , појављује ли се са истом јачином, или се можда показују односно енергије неке разлике ? Ми смо још напред наговестили, како неке гљиве под разним животним условима разна и дејства производе. — Ја ћу сад овде са првим испитивањем да одпочнем , чији ће резултати у исто време и за одговор горњих питац.а да служе. Код Фамилије „Мисоппае" , специјилно код рода у Мисог", дознало се, да та буђа под извесним условима врен.е производи. Овај род буђе налази се на балегама (биљке-ждерућих животиња) и у опште је у природи врло распростран ен. Мисог гасетовиа је једн.ч Фела из рода „Мисог" и он стоји понајближе квасици, односно особине вреп а. Ова се Фела буђе налази свуд. Покријемо ли какву балегу п. пр. коп.ску неком теглом или стакленим звоном, то ће за кратко време ова буђа иео тај супстрат у виду памука или паучине покрити. Његови се сивасто-бели плодоноеци не разграњују, и достижу висину до два палца. На њихном врху особито, кад се према светлостн гледа, примећују се неке мале тамне куглице — спорангије. У овим се последњим на-