Отаџбина

т: ^ Ч после бомбардања београда 25 тада водио са њом преговоре о М. Зворнику и Кастелу, и макар да сам имао озбиљне потпоре од стране руског посланика, Порта је јохи једном иросто одбила на ш захтев. Ми смо већ пространије изложили ток овога питања (чл. IV). Ако се узморамо овде на њ узгред повратити, то је само да попунимо слику ситуације онога времена, коју смо предузели да нацртамо. Кад је Норта овај иут одрекла Србији М. Зворник, онда је Али-паша пред генералом Игњатијевим правдао ову одлуку тиме, што (( Порта Мора да штеди мусломански елеменат, који је Турској једина иотиора у овим тешким ириликама." По настојавању руског посланика он је дванут износио питање пред министарски савет, па је, са поменутих разлога, у њему имао све своје другове против предлога. Тако је Али-паша говорио месеца Јула, но онда још не беше пукла пушка на Криту. Август је за Порту био далеко облачнији. Облаци су се в&ли са више страна. Шта је тада отоманска влада од Србије привиђала или предвиђала, изразио је њен мииистар снољних послова' кад се жалио руском госланику, да је кн. Михаил наредио, да се војска сваки дан веџба и војени материјал шиље у погранична места ; да је кнез са својим министрима отишао у унутрашњост Србије, да се уклони од надзора, коме је у Београду изложен, а све то да чини у намери, „да ове јесени нападне на градове". 31. Августа позове ме телеграФОМ генерал Игњатијев у Бујукдере, (где је преко лета становао), и саопшти ми, да ме је звао због М Зворничког питања, које је добило добар изглед. Али-паша представио је тога дана првом драгоману руском (Богусловском), да је ствар у савету министарском поцова претресана и решена по жељи српској. Не остаје ништа друго, но да се добије султаново одобрење, али овоме да стоје на путу неке Формалности. Кад је пређе ово питање претресано, са-