Отаџбина

30

Г10СЛЕ БОМБАРДАН.А БЕОГРАДА

пароброда, имају једиу једину Фрегату од 60 — 70 топова.„ Ове податке добио је Ивановић од самог пуковника Бочариса, који је, и пре и после тога времена, више пута бивао министар војени у Грчкој Лако беше разумети, што се, уз овако слабо стање војене спреме, стари Булгарис, који тада беше на челу владе грчке, не склањаше да уђе у отворену борбу са Турском; но што беше теже чути, то је, што ни сама хвтерија, што ни сами главни чиниоци устаничке партије не бејаху за то, да Грчка објави рат Турској а, од Србијв тра.жаху да то учиии! Вочарис говораше Ивановићу у присуству Кумундуроса и Ренијера : (< 3а прави и потпуни споразум између влада грчке и српске, за редовни рад по иеком плану, ми овде нисмо готови. Пре три године било је другачије; но од последње револуције (пада Огоновог) стање ствари код нас је тако промењено, да, осим што средстава мало имамо, влада неки неред; цео се свет бави политиком; дисциплина је у војсци врло лабава, а влада тако рећи, нема ништа у рукама. Ако дакле ви хоћете потпун споразум, онда нас треба чекати најмање 30 година." А Ренијери додаваше: «Немојте да се чека на сиоразум (с владом); немојте да пропадне Кандија, јер ће после теже ићи; нека се што почне, а одовуд ће се све могуће, и мимо владу, чинити.» Са овим извештајем доносе ми Ивановић и ппсменеодговоре од Кумундоруса и Репијера, на које сам га био упутио. Како је Кумундурово писмо било меродавно по одлуке владе српске, то држимо, да је неизоставно потребно, да га овде у свој потпуности његовој саопштимо. Оно гласи у преводу: «Атина, 18. Септ. 1866. ((МоЈ ПОШТОВАНИ ПРИЈАТЕЉУ, „Имао сам задовољство да примим ваше писмо од 7. Септ. и поразговарао сам се мало са г. Ивановићем