Отаџбина

582

УРЕЂЕЊЕ НАШе ВОЈНЕ СНАГ6

у кратком времену наоружамо модерном иушком. 1 За ово постоји оружни фонд, и нове жртве нису потребне. Само би на једно обратили пажњу дотичних, да нова пушка потребује и нову муницију, да је новој пушци нужан и нов барут, и да и ову потребу ваља једновремено с' набавом нове пушке вршити, и то у довољној количини, колико један рат захтева; иначе нам нова пушка, без одговарајуће муниције, не би ништа помогла, него би нас само у већу забуну довела. А да и без тога ваља доста муниције истрошити, да се војска с' новим оружјем упозма, да се на њ навикне и веру у њ задобије, то ће стручњаци лако знати и признати. Али није довољно да се само с пушкама наоружамо, него треба и нове топове да спремимо. И ово је питање код нас теоријски већ расправл-.ено, пошто су претходна изучавања на страни и код нас чињена, и то овако : Да нашу иољску и градску артилерију наоружамо са челик-бронзаним остраганима одговарајућих калибара. Како топови тако и муниција. кола и све што треба, израђивало би се код нас у Крагујевцу, у којој цељи требало би подићи нужне зграде и набавити одговарајуће машине и инструменте. Ваљало би израдити 400 топова разних калибара за снабдење пољске, брдске, градске и опсадне артилерије, са извесним бројем резервних цеви. За израду овога и нужног броја муниције колико за један рат треба, као и свију артилеријских потреба, за размештај муниције и свега артилеријског материјала, за подизање зграда и за сваковрсну спрему ове Фабрикације, треба ће око 7 милиона динара, а све би се могло израдити за 5 — 6 година.

1 Сигурно ће се нова пушка дати прво стајаћој војсци и њеној резерви, затим граничним бригадама прве класе, и најпосле централнима. Садање пибодуше треба дати другпј класи, а спредњаче трећој нласи — народу, нека овака кућа има оружја, јер га је народ и платио. Боље иека остане оружје у народу, него да се у безцење про.даје.