Отаџбина

ТРГОВ^ЧКИ ДРУМОВИ ПО ОРВИЈЦ И 110 БОСНИ У СРЕДЊЕМ ВИЈЕКУ 609

равница Добрич и бугарска Морава преброди на једном броду код Мрамора, долааи се у Нишу на велики војени друм. Дубровчани су одавде ишли још даље у Вугарску; они још у XIV столећу имађаху у В дину (Видину) повећу колонију. V. Са ушћа Неретве кроз Босну у Угарску. Из Дубровника је полазио важан друм преко Царине, Попова Ноља, Љубиња, Отоца и приједјела Дубраве у околину Мостара и даље преко босанских планина (оИга 1о топ1;е) у сјеверну Орбију и Угарску. 14 Али овим се друмом није служило у средњем вијекуТадашњи саобраћај ишао је морем или преко Стона на ушће Неретве, која је имала исти онакав трговачки значај, ва босанско-херцеговачке земље, какав су имала ушћа Дрима и Бојане на југу за Арба нију и Србију. На ушћу Неретве било је врло много малих Факторија и пристаништа, },е су долазили бродари и са талијанског приморја. Најглавније пристаниште било је усамљено каменито острво Осињ (со1шт 0881111, Ш'"п, 8сори1ит У88ПЈШ )умору иред главним ушћем. 1 Дубровчани су имали своју Факторију, која је била од дашчара, на Посредници (всоШит Ров1егшда, Розппјда), острву, око којег су оптицали рукави делте Неретв | не. Дубрсвчани су неколико пута покушавали да је својој држави придруже ама узаман : име њено употребљавало се још у XVII столећу,' 6 Јужно од овог ост[ ва на суво земљи било је живо насеље Сливно. Али центар цијеле неретљанскеј трговине био ј е тегса1пт или [огит ЈУа гепН, српски Дриеа (илв Дри ева неутврђен, насипима од поплаве заштићен, »ћиг^иб" са великом царинаоницом, сољним магацинчма, дубровачком колонијом итд,; на њеном мјесту сазидана је доцнијим стољећима мљетачка Саб1е11 Сгаће11а, која је и данас добро позната. 11 Западно од овог емпоријума 14 Саобраћај Дубровчана кроз Боону о11га 1о тоаЈе рег апсЈаг 1П 8с1ауота 0 Нип§а1ча е1 а11го», Инотрук. поеланика краљу Босаноком 25 Нов. 1482 (Е,ен ■ 1 430.5). 15 СпомшБв се 1403, 1414 итд. За историју трговине на ушћу Неретве налази се у дубровачкој и мљетачкој архиви толико грађе, да би се читава књига могла написати. 16 1 ЗЗЗг. Моп зегћ Душан је уступио Дубровчанима али онане заузеше поред свију преговора н пр. 1334 са Бошњацима новнм господарима ове областп. 17 Идентичност Дриве и Габеле види се из повзље нз 139 9 код Пуцића I 20. Сва ту именована места у којима Дривљани дрва цијепају итд. (Струга Језеница итдЈ леже око Габеле, 81ага Бг1Уа код Лукарића АпаН Еа§иза ( 1605) 24, 65. Отаибина VIII, 32 39