Отаџбина

622

ЈУГОСЛАВЕНСКА НАРОДНА ЕПСКА ПОЈЕЗИА

се означавали сви они јунаци, што учествоваху XV—XVII века у борби против Турака. Кад се на основу тога претпостави, да народне песме, у којима су тако исто ти називи омиљени, мора да су пореклом из иотих округа и предела, онда је и ово истина. Ове песме, у кој^а су називи »Угрин" и „угарски" тако популарни, воде своје порекло из најјужнијих покрајина далматинскога приморја, из округа Боко-которскога и дубровачкога. Песме које су се сачувале у Хекторовића и Бараковића и песма о Свилојевићу не служе се тим изразом ни један једини пут. Важну околност, која најзад поменуто изражавање осветљава, истакао је Вогишић потанким разумевањем. Највећи део песма испеваних дугом врстом, ако се изузму најстарија четири комада, изгледа као да носи на себи облик варошки, мало-грађански; оне нам не остављају упечатак, као да происходе од правога пука, на који свагда помишљамо при обичним народнии песмама, иваче би се и хуманистично образовани Дубровчани одавали неговању таквих песама. На ко ће други бити, коме се има захвалити на одрзкавању такве епске појезије? Наравно да нисам у стању одговорити поуз дано, и тај одговор сведочанствима нотврдити, али нека ми је дозвољено да искажем ово мишљење: да ли се та појезија не одржа поглавито у круговима оних многобројних, већих или мањих, више или мање имућних племићних породица из унутрашњих земаља (Отаре Орбије, југоист. Босне), које као имућнији сталеж прво отпочеше исел.авати се из својега завичаја и насељавати се ближе мору? Да навала Дубровнику и осталим приморским местима бејаше врло велика од краја XIV века, можемо судити по неким чињеницама, а подробна повесница ових предела расуће тек потпуно светлост на овај покрет. На пр. године 1371 имамо извешћа. МиШ Возпепвј уепего ћаћМаг а Ка^иаа соп §гаш! псћегге е зопо Н ргјт1 (1е1 роро1о.') Од године 1390 имамо повељу којом се породици Вука Бранковића и њеном натрашку потврђује заштита и арибежиште у Дубровнику било од „Мађара или Турака". У XV. веку понавља се иста нојава напрам врло много одличних кућа, о чем постоје исправна сведочанства. Али колико је лролазило у миру, без свечаних повеља? 0 том се може судити на основу неких повесничких чињеница. Кад се год. 1441 Ђурађ деспот задржаваше неко време у Дубровнику, где бејаше дошао, угрожен турским заседама, па по што увиде, да ни ту ниЈе довољно обезбеђен, науми да се врати 'Многи Бошњаци дођоше да ое наетане са великим богаством, и јесу прваци у народу.