Отаџбина

626

ЈУГОСЛОВЕНСКА НАРОДНА ЕПСКА ПОЈЕЗИЈА

осми дан се јунак иовратио у Перасту мјесту биједоме. и одмах за тим место »тср о!иде Пераштаном вјерни Вукомир говорити« та добра левента гласе десетерци: |,В)комир браћи вјерно каживао« који бјеше та добра левента Такови су додаци врло чести, ваља сравнити скупљене стихове. Која бјеше млада шпањуљкиња (60 65.) која бјеше шпањулска невјеста (тамо 72) која оно бјеше оправљена ;тамо 59) кога кажу да је гласовити (68 6) кије му су сред пераста мјеста (тамо 18) које бјеше страшно копље бојно (68 51) која бјеше наша помотњица (72 98) По кад кад се допуњавање десило на други начин (што истичем писмом): „Љтцнине невјерни јуначе (62 24). та влашки силни војвода (тамо 26 боље: та силни влашки војевода) а те врле рисанске делије (70 7). тер аођоше скромно и пота.јно (72 66). Ова је појава у толико важна, што теориску преттоставку, о којој ћу одмах из ближе говорити, о развитку десетерца из дуге врсте потврђује на начин, што практичнији и лакши. П^сле дужега размишљања дошао сам до убеђења, да се појава, на нрви поглед загонетна и необична : два размера стиха за једну исту наЈОДну епску појезију, може најприродније разјаснити тако, ако претпоставимо, да је првобитни размер стиха био дуга врста и да се садашњи десетерац тек доцније појавио у народној епској појезији. Наравно не мислим на дугу врсту у њеној познијој правилности, пего онако како сам је горе разложио, то јест: као трохе.јско-дактилску врсту са четири подизиња, све по два у свакој половини стиха, а број слогова могао се колебати између 12 и 16. Као што је познато и Лахман-МиленхоФ прихватио је начело четири подизања и за германсаи епски стих. У руској епској појези.ји влада такође дуга врста и ако је број подизања мање одређен (упореди Веселовског у руском Рев. В. 517 —18). Очевидно је,