Отаџбина

62

словенски предели

јански Грци за кратко време распрострли своје колоније и на друга острва : Рћагиз (данас талијански Ј^е81па, словенски Хвар), ОИпШа (МабНгпса), Вауо (ВиаБуа), КгаШш (1а Вгагга - Брач) итд. Па далматинском земљишту они су основали град Тга^ииоп (Тгаи-Трогир), Ере^оп (Стобрец иза Спљета) и населили све прибрежје међу Спљетом и Трогиром, које су отуда и назвали земл^ом Сикула. Градови Ерј(1аиги8 (Ка^иза уессћја — СауМ), Кћ120п (Шзапо — Рисањј и ВиШое (Вас1иа — Будва) били су пре грчке колоније, него илирски градови. као што се пре мислило. Но када су били основани, тешко је тачно определити. Римске колоније почеле су се оснивати у Истрији и Либурнији у II веку пре Р. X., на име 178 године (Тег§'е!з1;е, Ро1а), а у Далмацији тек у I столећу пре наше ере. Године 76 пре рођења Христова биле су овде основане римске колоније у Задру (главни град Далмације) и Солину. У време војне Октавијана Августа с Далматинцима овај крај тако је био опустошен, да су Римл^ани лако могли оснивати овде своје колоније ; и у самој ствари сви стари приморски градови, а неки и у средини области, толико су постали латински, да су већ у I веку по рођењу Хвистову могли примити муниципалне уредбе, — такви су градови Зхсигп, ^агопа' ЕрМаигив итд., — или су шта више били прозвани непосредно градовима римских грађана, као : Абспушт (сада СаШго — Котор), КћЈгтшт (сада В18апо — Рисањ), Вићда (сада Будва), итд . Латинизација почела је чинити још веће успехе кад римски император Диоклетијан, рођени Далматинац, одрекнув се простола 305 годвпе изабра за место својега становања свој рођени град Салону. У IV веку Далмација, Либурнија и Истрија, или, бар, њихни градови, тако су били полатињени, да је већи део њихов био присаједињен талијанској преФектури — управи — (ргае!ес1;иге НаИае) 325