Отаџбина

148

КЊИЖЕВНИ прЕГЛЕД

рав отуђи од природе (писац нам је виртуозно насликао једно такво време) песниди као што је Шекснир изгледају као дивљаци, али такво време, не може дуго да траје, наступа револуција у укусу н У книжевности, која се извршида чаједно са политичком револуцијом, која је не само »у прашину срушила стари сјај деспогија и „сабљице аристократа,« него је пробудила слободу, оживела љубав „за природом,« васкрскла Шекспира. То васкрснуКе Шекспира »јесте један од врло важних Факата у историји мисли и осећања европских народа.« 0 тога је писац посветио ове ,.етранице" модерној драми најпопуларнијој вештини) и њеном највећем ^енију, Шексииру. Али он зна да пише у „Раду" и према томе осећа своју дужност да најпре говори о културном „циљу« вештине и цојезије. Не само из пијетета на спран старог „Рада" и за љубав континуитета његових начела, него баш и по пишчевом убеђењу »свакако је истинито гледиште, по коме се данас свако занимање па и свако обрађивање науке и вештине цени по користи, коју човек од тога иосла шиа.« Оветомир Николајевић тврди да и немамо другог критеријума да оцењујемо важност појединих радњи п занимања, и ту тезу доказује овако „Изучавамо природу да је познамо, те да је можемо лакше савладати и њене силе и способности обратити ћа наше потребе у животу; изучавамо историју народа да скупимо искуства, која нам могу бити поучљива за наше садање друштвене и иолитичне ирилике ; учимо економију и њрне сродне науке, да се научимо како ћемо правилније удесити иоделу рада и добара." Нама се чини да је Светомир сувише велике концесије учинио својој садањој околини, и као научар и као книжевник када тврди да се науке и вештнне^обрађују само ради ирактичне примене њихових резултата. Он сигурно зна да најважнији закони, бар у наукама о природи, несу истраживани ди нађени за љубав њихове примене и користи у практичноме животу. Њутн, истражујући и проучавајући појаве гравитације, није ни у сну помишљао на користи. које ће механика извући из закона о гравитацији, он је тражио истину. Микел Анџело када је радио свој страшни суд, и када је резао свога колосалног Мојсија, за цело није помишљао да 1е она слика и ова статуја бити корисна упливишу^и на хришћанска осећага гледалаца, он је тражио леиоту у горостасним облицима људскога тела. Бетовен, компонишући своју Леонору, позитивно није помишљао ни на какву материјалну корист својих слушалаца већ је хтео да им покаже читав нов свет осећаја, који беше узбуркан у његовој мученичкој души. Прави историци нису никад проучавали историју рода љутског за љубав сувремених дру-