Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГ.1ЕД

149

штвених и политичких „прилика," него су тражили основне истине, закоае, по којима се креКе целокупни живот рода људског. П >актичке закључке несу извгдалц они, научарк, већ политичари, којима је највише стало до дневних политичких „прилика" и користи која се нз њих може извући. Што се најзад тиче проучавања економије да се „правилније® удеси подела рада и добара, то је плеоназам, јер „добра" су се и до сад распоређивала и од сад ће се делити не по теорији економике већ по природним способностима приближању и штедн.и дотичнихрадника. У осталом ми можемо само честитати Оветомиру што је он поред истопи.је книжевности и науке о лепоме почео проучавати и питања народне економије. На том пољу и онако Орбија нема много способних људи, на м њему са може много учинити. Из поменутих разлога, Оветомир пре него гато би прешао драми и Шекспиру осећа потребу да најпре покаже каква је корист од вештине и појезије? Том приликом њега спопада некакво елегично осећање. Он мора да призна да смо у томе заостали далеко иза класичних народа, који нису ценили вредност занимања и васпитања човечијег ио материјалној нористи, него по дејству њиховом на оснажење човечијих сиособности. Према томе свака наука или свако занимање, које има задатак, или умножи капитал нашег квања и искуства, или да иотенцира наше духовне (читај : душевне) способности, или да облагороди (качва несувремена реч у „Раду") наше осећање или да утврди наше моралне склоности (какав ненроизводан рад!), много је важније и корисније од занимања, које без тога свега води чисто материјалним користима.„ Али та елегија не траје дуго; Светомир се брзо враћа својој теми и'доказује како ће човек развијенијих духовних (опет) способности пре доћи и до самих материјалних корчсти. Ко може порећи велику улогу вештина у занатима и у индустрији ? (То, то, оне иначе не би имале никакве вредности). 5 Колику улогу игра само вештина малања у васпитан.у и књижарском иромету ? Сиромах РаФајело, Тицијан, Да Винчи, Гвидо Ренп и т д. Они несу слутили да ће се некада њихова вештина бранити географским, зоолошким, историским и занатлијским школским атлазима и мапама! Па — знате — чак и музика може да буде корисна, јер она,кад се удружи с појезијом, „у стању је производити читаве револупи.је у људском мишљењу. Ја би рад био чути ту музику и појезију које би у стању биле начинити подобну револуцију у мислима Оветомировог садашњег друштва. Ту чини мијсо не би помогла "не само алијансија музике и појезије, него не би вајдило кад би им се придружила и глу-