Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛИД

151

нерава или (?!) душе човечије, кад се то опажа и на организмима нижим од човечијег." После кратког псгледа на историју вештина , и пошто је показао да је сЈШтина свију вештица у имитацији (подражавању) природи , наш писац вели: в Сваки предмет, свака тварна што падне пред око човеково, није лепа, за то је задаћа вештини да из природе пробере елементе лепоте, да аробере и састаеи у једнЈ хармоничну целину различне елементе, те да тако сиојени имају свог ефекта естетичног*. Тако исто и за појезију, вели наш писац да се развила из »истих културних и органичних човечијих потреба" као и друге вештине, и она има способност да групише елементе лепоте и да задовол.и душевну потрсбу човечију. Пошто је говорио о срествима којима која вештина располаже, и према томе која је у чему ја«а, као и о њиховом удруживању да постигну јачи еФекат , наш писац. као да је осетио да је сувише идеалисао, га се још једном враћа на к ористи и иоуке које се могу имати од вештина, прича нам како архитектура поред вештачке цељи има и ту да подиже грађевине за живљење и скуиљање. (овде сам ја грешник одмах помислио на једну позлаћену кућу близу „Црвеног Крста"), како у делама појезије има и поуке, како чак и музика може покушати да опише бар неке моменте рада чсвечијег „као кад би се н. пр. у каком војничком мартау описивзла радња логора". Нама је особито мило што је композиција нашег капелмајстора всјне банде г. Чижека која се зове в Један дан из живота београдског гарнизона" доживела ту част, да се н.оме брани потреба музике у животу, али нам се чини да је набрајање оваких користи од уметности било излишно после онога што је казано о организацији внерава или душе човечије«. Пошто је тако доказао потребу и корист вештина и појезије, Светомир Николајевић прелази на духовне ирилике у заиадној Евроии, из којих излазе драмска вештина и Шексиир. Цела др^ га половина Светомировог чланка у овој свесци „Рада" говори о тим „приликама духовним". И ако су те прилике биле махом врло свстовне, и ако је драмска вештина псникла далеко пре „западних духовних" прилика, опет ми о тој другој половини чланка не би ни једие речи казали, јер ми немамо узрока /;а сумњамо у тачност података Халамовог дела ^ЈпЈго^исНоп *о 1ће НЈз1:огу оГ 'Ш1;ега1иге с!игт§' Ље XV, XVI апс! XVII а§е" али нама се чини, да је цело то парадирање с општепознатим историјским Фактима из поменутих векова било са свим излишно за тумачење Шексиирових драма.