Отаџбина

15 2

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

Ови начретци географије, о којима нам се ту прича, несу ни мало сметали да Шекслир није знао ни географију Европе, намештајући мора онде, где је сува земља. Нама се чини да дивоте у »Ромео и Јулији" не би ни мало биле мање, када Евстахијус не би учинио своја открића у анатомији ува, или да Вароли и други несу унапредили 1573. наше знање о органима за плођење. Тако исто држимо да „Отело" и4и „Хамлет" не би нк мало лошије испали да случајно нес} 1603 нађене валве у венама или 1619 цнркулација крви, или ретина у оку. Каквог је н. пр. могао имати уплива на Шекспирозе драме Факат да се Фуксија зове по некаквом немачком проФесору Фуксу, за кога нам Светомир прича да је издао нову ботанику са 500 слика? Ја могу разумети да је за пољопривреднике доста важно ко је и кад је први опиеао дуван, кромиир, ше&ерну трску, каву и т. д. али шта се све то тиче Шекспира и његових драма? Па картограФија, па астрономија, па све остало ? Та у тих шест листи има толико хронолошки тачне библиограФије и историје самих прцродних наука, да би Светомир могао лостати врло опасан супарник своме колеги Доки1.у, који је сву важност биологије стрпао у два листа, и то је врло лепо од Светомира што он. порсд својих специјалних студн.ја толико познаје природне науке, да чак зна који су ботапичари први методу класиФиковања биља основали на броју, изгледу и месту органа за плођеп.е, али чиме је та класиФикација биља упливисала на драмску вештину и на Шекспира о коме је реч? На шго цела та парада с именима и годинама? Да се покаже дубока. а опет аристотелски — енциклопедична научност? Та ми сви знамо да је Светомир врло учен чолек, али у његовој струци. Овако разбацииање имена, која је он само чуо, а тешко да је имао каде проучити н.ихова дела, рад којнх је свет та имена запамтио, само би нас довело у искушење да посумњамо у Светомирову научењачку солидност, а то би њему шкодило не помогавши Шекспару ни најмач.е; у осталом Шекспиру те помоћи и не треба. Поред свега што смо имали да замеримо СЕ<егомировом чланку, и кад се одбију концесије које је по1епз - уо1епз морао да учини материјадистичком погледу његових садашњих другова, опет у и.еговој студији има здравих м>1сли о уметности у опште, тако лепих, да се бојимо да га »Радник« не анатемише као обичнога „киФту", Али баш то нас је и зачудило Откуд естетичка расправа о тако „бесиосличарски.*)" стварима као што је Шечспир у оном журналу који, је своје естетичко »вјерују« казао \ оном — ђенијалном коментарисању Чернишевског и Писарева, у оном споменику социјалистике једност[)аности , који се зове »уништење естетике« ?