Отаџбина

154

КЊИИЕВНИ ПРЕГЛеД

разврата, који пливају ио врху у сваком друштву, па да у својој неизмерној равнодушности ао „одухновењу" пева вечито љубави, ружи, славују и свакојаким драгама свију боја и - и — (није вајде, морамо верно преписати) и калибра ?" Било би још пуно адиђара подобног — »калибра« да се цитира из „уништења естетике", који би поред своје естетичке лепоте разним »еФирима«, ,мпслећим људима" , „воспроизводњом" у једно показали врело те и толике мудрости, али се бојим да се читаоцима ова соци.јалистичка естетика не учини и сувише — неестетична. У осталом и оволико је доста па да се читаоци увере да је ,Рад" потпунце преврнуо својом естетичком вером. Истина срце нас боли што немамо каде да проговоримо коју „о умним жуљевима" које наше социјалисте тако мајсторски о: ерирају, жао нас је што нв можемо овом приликом да им изнесемо шта говоре о „шарабатању* „дунђерском послу и проетитуисању веттачке мисли" једнога Рафајела, Микел Анџела итд. други људи, што не можемо ди изнесемо мишљење, и то не мишљење каквог „буржоаског ћиФте" као што опи нас зову, него мишљење једног од најпошетнијих републиканаца и једног од највећих мислилаца у Европи, Емилиј а Кастелара, али то остављамо за други пут, а за сада се задовољавамо да одговоримо на прво питање које смо у почетку реФерата о Светомнровом чланку ставили: ТТТта је изазвало ову „реакцију" у „Рад" овом погледу на вештине, од куд у њега сада толико поштовања на спрам Шекспира, чије све драме не вреде један пар „кренвиршала® ? Можда се нећемо преварити ако претпоставимо да је у душн маскираних социјалиста била овака мисао: »Ми смо истина већ нолитичка партија, и ако су нас се многи одрекли који потписаше наш програм, ми смо показали да смо способни за владу, али ко ће ђавола позвати Перу Тодороввћа илВ Таушановића да састави кабинет? То не иде. Ми смо војска без барјактара. За што ми не би узе.ш Светомира Николајеваћа ? Он је и онако преко ноћ постао барјакгар, макар само од оног „отцепљеног парчета кназ Михаилове заставе". Он је барјактар без војске, а ми војска без барјактара. Да ми узмемо њега међу се, да се поред радикалства маскирамо још и науком и књижевношћу, па кад дође време да некога, потражи гардиста о писмом, он ће право нашем Светомиру. Истина" он се још није ,отрезнио од готованског Филистерства, које жуљи КиФтинске умове", он има Фикс -идеју да је Шекспир доиста нека мука, па ваздан и говори и пише о Шекспиру, али није вајде, морамо га прогутати, па макар морали штампати и његова »бенављења о Шекспиру« —