Отаџбина

ИЗ ПОЗОРИШТА

Ето од куд у „Рад)" васкршава она, онаио радикално уништена естетика. Нити је грехота, нити је срамота жудети за министарским столицама. На против, могло би се рећи да је то врло похвална кургж пожелети да човек данас постане миннстар у Србији. Према томе, алал вера свакоме, Г(о веру.је да је кадар унапредрти велике народне послове, само такав човек нема потребе да се крије иза онога, што није. Нека се аа своја политичка убеђен а бори у скупштини, на зборовима, у политичким листовима, у клубовима, свуда где е политици место, али, нека не злоупотребљава науку и књижевност за нолитичке цељи. Нека ие раде с науком оно, што је стари >Рад« казао да је РаФајел радио са вегнтином, нека је не „проституишу". А да је васкрсли >-Рад" то почео, видеће се још боље нз претреса осталих чланака у његовој октобарској '-вееци *. Нчотавиће се) Нладан Ђор^евнк И3 П030РНШТА ВУКАШИН, трагедијл у 5 чиновл Написао Др. Ј. Илијћ Иоследње године забележиће српека књижевност, као врло обилате у драмским жетвама које је српска иозорница посејала. Сабља Краљевића Марка, Три светла дана, Главаш, Сегединац, Хус, Олободарка Видосава и Вукашин, могу нас доиста тешити за толико другнх гладних годипа; јер свака од ових драма има у својој струци извесган рначај, који ћемо датом приликом пропратитп. Сад ћемо мезимчсту опог низа „Вукашину 11 да обратимо нашу нарочиту пажњу. Све се клаи а успеху Неуспеху је највећи непријатељ народно предање. Колико ли је успехом увенчаних зликоваца повесница опколила ореолом славе, колико је великих, срчаних и заслужних мужева, бачено у заборав, и на колико је н.их због неуспеха бачено дроклетство, пијетет према школској књиги ћути. Али пелшци, који стресају ланце предрасуда, који се као орлови дижу у висине, које нису населиле маленкости људске, који разуму и праштају, само такви песници усуђују се да загледају бесиристрасно у срце и ду шу човека, на кога лежи вековно проклество. На смело и самостално схватање такових карактера опрсбају се карактери и самих писаца. Око „Вукашина" скупили се Тукидиди и Тити — Ливиј*си, ипитане о његовом неделу још није пречишћено. Нема сумње, да ће објективније проматрање историјског тока и потпуно схватање сног судбоносног закона о демократизарији. која је у историји оно, што и * Одобраваио уредништву «Рада» да све наше критике о њому прештам" пава, еамо молпмо увек на црвеној артији, Уред.