Отаџбина

ПОСЛЕ БОМВА РДАНзА БЕОГРАДА

или да га најпосле уступи на мање повољан начин, а под горим условима. Кад 10. Јануара Али-паша јави Лајенсу, да су изгледи, да ће се српско питањз свршити као што су Порту саветовале Енглеска и Француска, енглески посланик да му савет, да у томе смислу макар површно извести српску владу, ако заиста има тих изгледа, како би се ублажила узаврелост и Срби зауставили да не улазе у све веће непријател-ство спрам Порте. Стање ствари у Србији постаје сваког часа све критичније, па би сваки пропуштен дан умалио милост уступке и увећао тешкоћу, да се добију довољна јемства и безбедности. Нема сумње, да су журни енглески савети потицали из страховања, да одуговлачење турско може навести Србију, да се веже Формалним уговором ,са владом Грчком, која се у то доба (у очи нашег успеха) беше преко својих агената на нас обратила, а Енглези као да су били то назрели, пасу тражили обавештења у руских представника о одношајима и преговорима између Србије и Грчке. Све те појаве у свези ио гераше из земле семе, које бејасмо посејали, пре него што му со и надасмо. Ризапашу, војеног министра и моћног члана владе, који је свагда пливао реком Француском, сломише Французи; МехмедАли-паша, његов једномисленик, такође попусти, и 15. Јануара сви <5е министри сагласе да је ирека иотреба, да св Србија задовољи. Но сад настане питање, ко ће од министара да прими на себе тај немио задатак, да султану саопшти закључење ПјИхово . Задатак је био с тога немио, што је султан Абдул-Азис био човек раздражљив и неразборит. Наравно, да би, у ирвом реду, тај задатак падао у дужност великом везиру, но Мехмед-Рушди-паша измицао се, као човек у опште неодлучан, а пун предрасуда против ове уступке. Измицали су се и други министри, те се најпосле сагласе, да је то њихова заједничка дужност, па да је треба заједнички и да изврше.