Отаџбина

14

ПОСЛЕ БОМБАРДАН А ВЕОГРАДЛ

Први корак Портин био је, да се увери, какав ће одзив наћи одлука миниетарска у Београду. И ако би се морало претпостављати, да одзив не може бити сумњив, у. Порте је опет била нека сумња са тога, што јој беху дошли гласовп, да је кнез Михаил подлегао туђим утицајима, којп смерају, да га с Портом у сукоб доведу. 16. Јануара саоншти Али-Риза-паша, заповедник Београдске тврдиЕБе, кнезу Михаилу, да је питање о градовима решено начином, к оји ће га задовољити, не ушав ни у какво ближе објашњење. Као што ме Ајш паша увераваше, султан тада још ништа не знађ,аше за одлуку министароку, јер се хтело најпре сазнати араво расположење у Београду, а кад је Али-Риза-паша одговорио, да је кнез примио саопштење с великом радошћу и обећао доћи у Цариград, буде султан уведен у питање и о потреби уступке убеђен. И вел. везир и министар спољних послова саопште ми, да ће ми, после бајрама, дати одговор на писмо кнежево, и да ће се питаЕ^е уредити начином, који ће нас задовољити. Кад се у Цариграду преломила ствар, чудноватим стицајем, извршила се истога дана у Београду једна значајна манифестација. Моји извештаји, у којима јављах, да је наше питања запело, беху дали повода кнезу Михаилу, да прекине своје ћутање. Он одлучн да баци глас Србије на колебљиве теразије Портин^, и баш 15. Јануара, кад се беше дошло до сагласности у дивану царском о потреби, да се Србија задовол.и, он позове у двор на гозбу све више оФицире, као и све командире из народне војске, који се налажаху у Београду на учењу. У здравици, коју беше наменио сво}ој војсци, кнез нагласи, да је њен задатак, „да Србији створи иоложај, који јој ирииада као хришћанској држави на Балканском иолуострву*. (( Слободно и из свег грла" говораше кнез, да «Србија данас и заузима прво место међу свима оним земл^ама и државама, са којима је стотинама година је-